Druga trudnoća

Druga trudnoća je planirana, ali sam većala dugo sama sa sobom da li da ili ne.
 

Imala sam osećaj prvo da nisam spremna, da je Lara mala, da je u neku ruku izdajem, da neću imati dovoljno vremena za nju, a ona je jelte do tada bila centar mog univerzuma.

A najviše čega sam se plašila i šta sam se najčešće pitala kako ću voleti drugu bebu (sada mi je to smešno), ali tada…


Mada u svoj toj gunguli i većanju da ili ne, ja nisam dobijala jer je Lara sisala.

A hteli smo i Nemanja i ja da vežem trudnoće najviše zbog staža jer sam bila prijavljena u školi.

I rekla sam, ako treba da ostanem trudna dobiću i probaćemo, pa ako se „zakači“ zakačilo se.

Sada već kada idem u detalje imali smo samo jedan pokušaj da uspe, tj jedan mesec. Ugovor mi je istekao 3.decembra 2018. a ja saznajem da sam trudna 27.decembra 2018.
 
Pa kako sam imala taj rok od 30 dana da dostavim dokumetaciju, jurila sam ne znam gde pre.
 

Uradila sam betu i otišla u dom zdravlja, sreća pa je dr bila ok i dala mi potvrdu da sam trudna samo na osnovu kućnig testa i bete, na uz se ništa nije videlo jer je bilo jelte mnoooogo rano.
I tako škola prihvati potvrdu i produže mi ugovor.

Čim sam saznala za trudnoću naravno poručila sam Dnevnik za trudnice, jer je i Lara imala isti. O njemu poseban post ide, jer zasluzuje to.

Za razliku od prve trudnoće u kojoj sam uživala, ova je prva 3 meseca bila jeziva.

 
Prvo imala sam mučnine 24h i vrtoglavicu, glava kao bubanj, a Lara mala tek godinu napunila (potrebna sam joj).
 
Ta tri meseca su protekla u krevetu, što bi se reklo Bogu dušu Bog je neće. E sada sam bila ljuta što imam sve simptome, a ne trebaju mi.
 
Totalno drugačija trudnoća od prve.

E tu sam od samog starta osetila po odvijanju trudnoće da je dečak.
 
I sa Larom sam u startu imala osećaj da je devojčica.
 
Imam šesto čulo za te stvari.
 

Svakako najbitnije je da je živo i zdravo, ali da se ne lažemo svi razmišljamo i o polu bebe, samo se pravimo fini.

Kako sam znala da neću da se poradjam u Smederevskoj Palanci, jer su uslovi malo je reći jezivi, a i nemaju epidural, krenula sam u potragu za doktorom koji radi u Frontu i koji će mi voditi trudniću.

 

Sad mnogi će možda reći da sam razmažena i hirovita, ali ja sam samo želela da užiam u trudnoći, kao i u samom porodjaju.
 
Jer ne poradjamo se 20 puta u životu, to je svega par puta i treba da ostane po lepom upamćen period.
 
Bar sam ja tog razmišljanja.
 
Samo da sam tada još znala da nadjem i dulu, pa ihaaaaaj Bog da me vdi. I o dulama ću u jednom od postova.
 
Većina ne zna ko su i šta su, nisam ni ja i sada mi je jedino to žao što nisam imala, ali… nikad se ne zna…
 
Šalim se mama, znam da čitaš ovo…
 
Nego… da se vratim na temu.. 
 
Dugo sam ja istraživala po forumima, guglala sam, raspitivala se i u najuži izbor su ušli dr Aničić i dr Ristić (moj doca).
 
A za njega sam se odlučila tako što sam iskopala njegovu ordinaciju  @ginekoloska_ordinacija_gala i videla da je u njegovom timu i dr Aničić, nije bilo sumnje, odlučila sam se pozvala i zakazala pregled, tada sam bila 12.nedelja.

Prvi prgled je bio u februaru 2019. i od tada ih ne menjam i svima preporučujem jer su zaista No1.

Dr je otvoren za sve vrste pitanja i podpitanja i za svaki vid dogovora.
 
Dobila sam kandidu u 4. mesecu, ali sam samo  tantum rosu i vaginalete koristila i brzo sam je se rešila i nije se vraćala.
 
Ja sam zaradila upalu uha na početku trudnoće i dobila sam Panklav da pijem. On je jak antibiotik i mogu trudnice da ga koriste, ali je on 99% zaslužan za tu kandidu.
 
I ako sam ja tada uz njega koristila vaginalete da je ne bih dobila, pojavila se malo kasnije.
 
A čitala sam da je ona jako dosadna i da se stalno vraća.
 
Ja sam je samo tada imala i da kucnem u drvo (glavu) više nikada.

Nemanja i Lara su bili na svakom mom pregledu, a tamo u 16.nedelji saznali smo pol.
 
Gospodin u stomaku se raširo na „izvolte“ da pokaže šta je.
 
Znam kada mi je dr rekao da je dečak, samo sam rekla „Znala sam“.

I pitala sam se šta ću ja sa dečakom, nekako i ako sam osetila da je dečak, ja sam sebe videla kao mamu devojčica, a da me čovek sada pita zašto, ne bih znala da dam odgovor.

E na to moje pitanje :“A šta ću ja da radim sa dečakom“, moj dr je samo rekao: „Pa da ga voliš, šta drugo“ i uvek je imao dobre opaske i doskočice i u pravo vreme da ih kaže. 

I tako je trudnoća odmicala, ja je posle 3.meseca nisam ni osetila, imala sam Laru i obaveze oko nje, tako da nisam na Bebcu čitala svaku nedelju šta me čeka i kako se odvija kao sa njom što sam isčekivala sve. A t
ek u trećoj nisam. 

Ugojila sam se svega 8kg.
 
Muku sam mučila sa viškom plodove vode i u drugoj trudnoći.
 
Usledila je „dijeta“, odnosno higijensko dijetetski režim ishrane, koji meni iskrena da budem nije teško pao jer volim sve integralno.
 
Samo mi je teško palo nejesti jagode i lubenice  i krompir. Ali izdržalo se. 

Jedino su me povremeno mučile kontrakcije jer sam se ja jelte ponašala kao da nisam trudna, uzmem pa srdim celu kuću odjednom.
 
Pa se Lav unutra uzvrpolji, krenu kontrakcije, ja u krevet, primirim se i prodje i tako par puta.
 
I doca je rekao da se primirim, da je dečkonja napredan i da ga ne izazivam.

I tako ja 07.08. zakažem pregled i prvi ctg, tad sam bila 37.nedelja.
 
Pošto je pregled bio zakazan za popodne, otišli smo za Indjiju kod moje mame na rodjendan da je iznenadimo.
 
U povratku smo otišli do @ginekoloska_ordinacija_gala  na pregled, ja na ctg on miran, nema kontrakcija.
 
Na pregledu kod dr kad ono iznenadjenjeeeee, kaže: „Moraš doći sutra otvorena si 4 prsta“, da je neko mogao da slika moju facu tada mislim da bih popadali od smeha.
 
Mislim se ovaj se sprda sa mnom, pa ja nisam spremna još da idem u porodilišta. 
Kaže doca :“ Idi kući, popij bensedin, naspavaj se i odmori, trebaće ti snage za sutra. Pa lepo dodji oko 1 u Front i da upoznaš sina“.
 
Eto šale niotkuda.. Moja mama je bila ispred u čekaonici. Sam Bog je rekao da krene sa nama.
 
Inače bilo je u planu pred porodjaj da dodje, ali tamo krajem avgusta, ne početkom.
 
Ali… sudbina ili šta je, ona je sa nama…
 
Sestra joj je u edjuvremenu saopštila da će sutra postati baba drugi put, mislim da bi se i ona izvrnula, samo je bilo sramota. 😀
 
Ajmeeee i ako znam šta me čeka šokirana sam. Tek sam ušla u 9.mesec. Nisam mislila da će toliko da porani.
Ništa odemo kući, saopštimo svima šta nas čeka sutra, popijem bensedin i legnem. 
 
Komiram se razume se. 
 
Ja se komirala u krevetu svekrva završila na hitnoj. Dal od šoka ili sreće, uglavnom odneo je Nemanja u hitnu. A ja niti sam čula niti videla šta, mogao je i mene da ponese, ne bih znala.
Sutradan ustanem oko 7 sati, popijem kafu, istusiram se, sredim, uradim pedikir.
 
Bila sa Larom maksimalno. Uspavam je i oko 12 se zaputimo za Bg.
 
Napolju 300 stepeni, svratim da kupim plazmu i vodu, jer poučena predhodnim boravkom u Frontu, znam da će mi trebati , a usput kupim i sladoled, veliki, najveći, mislim se da se zasladim na vreme. 
 
U putu trema haos jedan. I ako znam gde idem i zašto idem nije sve jedno.
 
Smejem se, a plakala bih. U stvari ne znam šta bih, pomešano je sve. 
 
Stižemo u Front oko 13h, zovemo dr i…. Nastavak u sledećem postu o prijemu i toku porodjaja.
 
Sve u svemu druga trudnoća je sasvim drugačija od prve bila, po mučninama, sreća pa su trajale samo 3 meseca inače bih odlepila.
 
I proletela je da se nisam ni okrenula. Jer imala sam obaveza oko Lare, ona je bila mala i sve je bilo podredjeno njoj. Tako da svaku fotku koju imam sa stomakom tu je i ona. Tako to ide.

 

U prvoj trudnoći sam se samo fotkala iz svakog ugla, a sada samo kad zalegnem kao mečka pored ili sa Larom ili sama pa se ona privuče. 😀

 

Znala je da je bata unutra, pa ga je drndala često, bockala ne bi li joj on vratio, a nekad se i mazila.

 

Za razliku od nje, on nije toliko tamburao po stomaku. Javljao se jeste i rastezao me kao žvaku, ali mi nije lomio rebra kao Lara.

 

I njega sam nosila visoko, zapravo sve tri trudnoće sam nosila visoko i imala špicast stomak.

 

Tako da kod mene nisu prolazile one babske priče okrugao stomak musko, špicast žensko, ako je nisko onda je muško, ako je visoko onda žensko ili kako god to išlo.

 

Kod mene sve tri trudnoće spicast stomak i sve tri visoko..

 

Kod mene je samo doca na UZ mogao da kaže pol, nikakve babske priče i običaji 😀

 
I imala sam redvne kontrole na 4 nedelje. Jer sam imala pravog doktora.
 
Koristila sam PreMama duo, Utrogestan do 6. meseca, Aleract do 9.meseca i sve moguće analize sam odradila.
 
Dabl, OGTT, briseve, analize krvi i mokraće obavezno svakog meseca.
 
Sve u svemu ne tako teška trudnoća.. Izgurali smo uspešno do 37. nedelje…
 
Do sledećeg čitanja…
 
 

This Post Has One Comment

Оставите одговор