You are currently viewing Moja prva trudnoća u tridesetim

Moja prva trudnoća u tridesetim

Moja prva trudnoća

Prva trudnoća 2017. bila je planirana. Gotovo sam iz prvog puta ostala trudna. Do tada nikada nismo ni pokušavali da dobijemo bebu.

Malo sam čitala, malo istraživala, šta kad i kako i par meseci sam pratila svoje plodne dane.

 

U mom slučaju su bili očigledni, bol u stomaku kao pred menstruaciju, bol u donjem delu ledja ili ti krstima,i kad je ovulacija u tom momentu izadje sluz sična belancetu. Kako sam pročitala, tako mi je i bilo.

 

Tog aprila, pred plodne dane nismo pazili i tog dana kad je bila ovulacija nekako sam osetila da je to to. Ali… ne lezi vraže. Kako sam radila u školi, bila sam aktivna i na časovima fizičkog nisam baš pazila -prokrvarila sam.

 

U stvari, ja sam bila neiskusna i mislila sam da sam prokrvarila i da je to to, nema ništa od trudnoće. I tako javim ja Nemanji da ništa od bebe, idući mesec ćemo pokušati opet.

 

Inače nismo bili venčani i nismo još počeli da živimo zajedno pošto sam ja radila, a delilo nas je oko 120km, ali smo svakako planirali te 2017.da se uzmemo, pa kao da iskoristim da odem na trudničko kad završimo sa školskom godinom.

 

Elem, da se vratim na stvar. Javim mu da ništa od bebe, on se malo smorio, ali kao ok. Medjutim meni djavo nije dao mira, čitala sam o implatacijskom ili ti tačkastom krvarenju i ršim da odradim test. Ali da nikome ne kažem.

 

Tu noć bukvalno nisam ni spavala. ustala sam u 5, uradila test i vratila se u krevet, počela da se tresem od uzbudjenja. Čučala sam, okretala se, prevrtala i rešim da ustanem da vidim. Gledam i neverujem, jeda se naire druga crta, ali je tu.

 

Počinjem da se tresem i da skačem od sreće. Vrištim ali u sebi, da ne uzbudim tatu.

Slikam test i pošaljem Nemanji „Dobro jutro tata.“

 

I zakažem odmah kod ginekologa pregled. Morala sam prvatno jer moj dr nije radio.Odem, kažem šta i kako, medjutim kaže ona da je to vrlo mala trudnoća, ali kao ako je ima možda može nešto da vidi.

 

Legnem ja, hop, trudnoća. Mala, ali je tu. Moj mali grašak, kako sam zvala Laru od prvog dana. E taj moj mali grašak puni 4 godine za 6 dana.

Dala mi je dr utrogestan, da se osigura zbog tog krvarenja, a i imala sam hematom, ne blizu ploda ali je bio tu.

 

Žene moje drage, ne čitajte kojekakve gluposti po forumima. Ja sam svašta čitala i samo strepela od najgoreg. A sam se povukao, nikome nije naštetio.

 

I tako ja krenem u dom zdravlja. Od kontrola ništa. Samo krv i morać jednom amesečno, i u trećem mesecu me poslao na ekspertni, privatno naravno. Niti jedan jedini UZ ja nisam imala tokom 8 meseci.

 

Od simptoma takodje ni jedan nisam imala, kao da nisam bila trudna.

 

Pomalo sam bila i besna i ljuta, kako je moguće drugo stanje, a meni ništa. Zato je druga trudnoća to sve nadomestila, ali o njoj drugom prlikom.

 

I tako sam ja gurala 8 meseci kao da nisam trudna. Do 6. meseca nisam ni stomak imala. U 7. mi iskočio, Nemanja me zezao da sam kao glista koja je progutala trešnju ( Nemanja je inače moj puž i otac moje sitne dece).

 

Baš sam nekako bila „razočarana“ što sam bila trudna, a niko to nije mogao da vidi. E da i grudi su i bile 3 broja veće.

 

U 7. mesecu smo rešili da odemo privatno na pregled, samo da se uverimo da je sve u redu. Kada smo otišli dr je rekla da je beba čupava, da ima kosu baš dugu i pitala nas da li znamo pol, kada smo rekli da ne znamo, a da ja osećam da je devojčica, samo sam dobila potvrdan odgovor.

 

I tako doguramo nas dve bez ijednog simptoma do 9. meseca i krenemo na CTG. Prvi CTG i panika. Kaže dr da beba ne dobija dovoljno kiseonika.

 

 Ja tada nisam nala ovo što sada znam, da je hteo samo da me otkači i prebaci u Front.

 

Jer sam tamo rešila da se porodim. U suštini, meni nije bilo bitno koje porodilište, samo da je Bg jer mi je bilo bliže odavde, nego da idem u Sremsku Mitrovicu ili Novi Sad.

 

Mada ja sam pre govorila, svuda ću se poradjati samo u Bg neću. Kad ono Bg i Front.

 

Tako on meni da hitan uput za Front da me tamo kontrolišu.

 

Subota je bila kada sam otišla. Naravno rekli su mi da je to što je rekao nema nikakvog osnova jer se po CTG-u to ne može videti, a pritom mi nije ni UZ radio.

 

Ništa, prime me tamo, otvore karton i ceo 9. mesec sam išla u Ftont na kontrole.

 

Išla sam jednom nedeljno na CTG i UZ. Odlazili bi u 6 ujutru da stignem na red oko 10-11, jer su ne gužve, nego gužvetine tamo.

Naravno to sve pre ove pandemije, jesu bile su gužve, na koje smo u poslednje 2 godine zaboravili. I tako u 9. mesecu oni meni daju da radim OGTT test, jer mi naravno moj dr ništa od analiza nije radio. Ni dabl test ni ništa pod milim Bogom.

 

Sreća moja pa mi je trudnoća bila uredna.

 

Ja u Frontu nisam imala nikakvu vezu, ni doktora, ni babicu, ni čistačicu. A to mi je najveća greška. Pisaću i o tome, zašto i zbog čega.

 

Elem, radila sam OGTT test, stavili me na dijetu, jer sam se ugojila verovali ili ne 18kg i plodova voda mi je bila na 200.Pisaću i o njoj.

 

Kako mi je termin bio 31.12.2017. samo sam molila Boga da budem kod kuće za doček, zašto ne znam, jer sam svakako bila u krevetu.

 

Jedino čega sam se plašila da neću prepoznati kontrakcije. Kako sam bila na kontroli 24.12. 2017. dr mi je rekla da je sve mirno, da nema naznaka da će porodjaj uskoro. Da idem kući i da dodjem 01.01.2018. na kontrolu.

 

Tako i bi… Ali o tome u sledećem postu… jer se ovaj baš odužio…

 

Do sledećeg čitanja…

This Post Has One Comment

Оставите одговор