Treća trudnoća u doba korone

Sve je počelo ovako... sa iznenadnom trudnoćom

Ovde nas je već bilo 5 na fotografiji a da nismo ni znali.. Opis na instagramu to isto govori

 

Spremanje Lavovog 1.rodjendana u doba korone (stres zvani trudnoća).


Krečenje cele kuće sa 2 mala deteta (stres zvani trudnoća).


Lara kreće u vrtić (najveći stres na svetu zvani trudnoća, roditelji čije je dete prošlo ovo razumeju).

 

Kasni mi…

 

Razume se sve je to zbog gore navedenog stresa jelte. Jer kako zaboga miloga da sam trudna kada nismo planirali i naravno „pazili“. Ja u velikim planovima da počnem da radim, uželela sam se i škole i dece, a i da malo izadjem iz zone komfora u kojoj sam od 2017. Ali šipak… Ostajem u njoj jos 3 godine. 


Ko te pita. 

 

 

Dok se mi brčkamo u bazenu, Mesec se brčka krišom kod mene, još nam nije otkrila da je tu

Pozitivan test i iznenadjenjeeeeee

Onaj odozgo je rešio da umeša svoje prstiće, ko veli ako ste već hteli troje dece najbolje da to bude sada kada je pandemija i neće biti škole. 


I tako ja jedno jutro rešim da kada Laru ostavim u vrtiću kupim test i odradim. Mada sam tada već nekako osećala da sam trudna. Ženska intuicija, šta ćeš. 


Nemanja je to jutro odvezao svoju mamu u bolnicu, trebala je da ima intervenciju.


Dolazim kući, uradim test, nisam ni trepnula pojavila se druga crta. Blagi šok, pa suze, more suza. Jecanje. Sada bih drage volje sebi nalupala šamare, ali dobro…

 

 

I tako mi dobijemo pozitivan test, i ako je većina tada testiranih bila pozitivna na koronu, mi smo bili pozitivni, ali na bebu.


Zovem Nemanju, kažem mu kroz suze da sam trudna i da ne govori majci, da ženu ne šokira sada kada ide pod nož.

 

Zovem moju mamu na video poziv i plačem dragi Bože, ona se odsekla, sada mi je smešno, evo crkoh od smeha dok ovo kucam, ali tada… Nakrpila me razume se. Tata još više. Nakrpili su me što plačem, treba da se radujem. Tata mi je rekao da se neko godinama muči za potomstvo, a ja sada cmizdrim. I ono kad pogledaš u pravu je.


Jedinu podršku smo tada imali od njih dvoje.

 

Svi ostali su bili u fazonu da nismo normalni jer su nam i ovo dvoje mali. Što je na moje tadašnje stanje išlo još gore kada čujem.

 

A da ne kažem u domu zdravlja kakvih sam se sve kometara naslušla, i pogleda nagledala kada čuju da imam dvoje male dece kod kuće, Bože ti sačuvaj.


Nego tada sam i ja u glavi bila u rastrojstvu pa nisam umela na pravi način da odgovorim i postavim ih na pravo mesto.

I ovde se još uvek krila

Odlazak na kontrole


Taman sam htela da zakažem godišnji pregled kod mog dr kad ono on prešao u trudnički. 
Ništa nazovem ja zakažem, odem, samo ovaj put zbog jelte situaije, ne može Nemanja sa mnom da udje.

 Uradimo sve što je potrebno i dok je doca  radio UZ rekao je, citiraću, reči koje nikada, ali nikada dok sam živa neću zaboraviti: „E KADA JE OVA BEBA REŠILA DA BUDE TU, HAJDE DA JOJ DAMO PODRŠKU…“ dalje ništa više nisam čula, nije bilo ni potrebe, to je bilo ono što je trebalo da čujem. Prave reči u pravo vreme. Mislim da ni doca nije bio svestan šta je u tom momentu učinio za moju psihu. Moj ginekolog je u mom sučaju i psiholog, 2u1.

 

Takav „šamar“ realnosti sam dobila, da ga nikada zaboraviti neću. A bio mi je i te kako potreban.

Odlazila sam redovno i normalno na kontrole, samo bez pratnje. 

Što mi je išlo u prilog jer kada sam saznala pol saopštila sam Nemanji na veoma zanimljiv način. Pisaću i o tome.

Pol sam saznala ako me sećanje dobro služi oko 14.-15. nedelje.


Jedini „problem“ koji se javio je isti kao i u prethodne dve trudnoće jeste višak plodove vode. Pisala sam o dotičnoj gospodji. 


Radila sam i opterećenje glukozom, jao Bože jest’ odvratno. Do duše sada sam pila 3dl i jedva je prošlo kroz gušu. 


Radila sam i TORCH test, zbog posteljice, nije se pravilno zadebljala na samom početku, pa je dr hteo da vidi ima li potrebe za nekom terapijom. Medjutim bilo je sve u najboljem redu.

 

Inače celu trudnoću sam pila Pre mama duo, Aleract i Utrogestan (sve zarad podrške bebi) jer znao je dr da imam dva malca kod kuće i sam je rekao da je banalno da mi traži da ih ne uzimam u naručje ili ne jurcam za njima, ali da smanjim to, a ovo će da pripomogne.

 

Svaki mesec sam vadila krv i proveravala mokraću, da ne dodje do neke upale.

 

Prenatalni nisam radila, niti je dr tražio. Jedino sam dabl test odradila (mada iskrena da budem, ja u njega ne verujem, to je obična statistika na osnovu godina i načina života). Ja sam najviše verovala dr i njegovom UZ jer je svaki put bio toliko detaljan da nisam imala potrebe za brigom.

 

Imala sam doktora u kog sam imala potpuno poverenje.

 

Državno sam išla samo zbog papira i doznaka za bolovanje. Jer nisam imala nameru da se poradjam  u Smederevskoj Palanci, a uput nisu hteli da mi daju za Beograd.

 

Možda će sada neko reći da sam razmažena, ovakva ili onakva, ali ja sam jednostavnao želela da ima normalne uslove na porodjaju. Sto ovde definitivno ne bih imala.

Ali o porodjaju u narednom postu…

 

 

Najmanje sam razmišljala o trudnoći, što govori i to da mi Lav spava na stomaku

Proticanje trudnoće

S obzirom da imam već dva malca. Lara je tek krenula u vrtić i Lav koji je tek prohodao jasno je da nisam imala kad da obraćam pažnju na sam sam tok trudnoće. Kao što je to slučaj sa prvom.

U prvoj trudnoći samo se nešto isčekuje, prati se vaki simptom, svaka nedelja..

U drugoj je to sve manje, a u trećoj.. Pa u trećoj nisam znala ni kada sam ostala trudna, a kamoli šta više.

 

Sreća moja pa nisam imala mučnine.

 

I sreća pa se odvijala uredno obzirom na situaciju u celom svetu i na ograničenost svega..

Mi živimo na selu pa nam kretanje nije bio ograničeno, čak sam ga pored Lare i Lava imala više nego u prethodne dve.


E kako se bližio termin, tj kako sam ušla u 9.mesec svi su prognozirali da ću se poroditi. Jer jelte trećerotka, blizu je bio i drugi porodjaj, dobro da sam dogurala i do 9.meseca.

Jedino ja tvrdim da ću dogurati do termina. 

CTG pregledi

Prvi CTG. Ne pitajte odakle ovo L na fotografiji, ne znam ni ja... Znak pored puta.

16.04.2021. Prvi CTG miran, nema kontrakcija, nema ništa. Ja se osećam super. UZ uredan, sa bebom sve super, odoh kući.


27.04.2021. Drugi CTG  isto miran, nema kontrakcija. Ulazim kod dr pita me kako sam i da bi mogli da se poradjamo, spustio se stomak.


Ja :“Mogli bi ali nećemo . Ja ću posle Uskra (a Uskrs 2.maja), tako sam rešia, hoću da spremim deci poklone i sakrijem jaja pa tek onda.“


Dr: „Pa dobro bićeš za Uskrs kod kuće.“ 


Ja: „Hoću ali sa 2 deteta i trećim u stomaku, ja ne planiram još da se poradjam.“


Sedi čovek gleda rezultate krvi i smeje se, kaže: „Ti baš rešila da se ne poradjaš“


Ja: „Rešila.“


Dr: „A šta ćemo ako si otvorena?“


Ja: „Nisam.“


Dr: „Nisi?“


Ja:  „Jok ja.“


Dr „Baš si sigurna?“


Ja: „100%“


Dr: „Dobro ajd’ da vidimo.“


Pregleda me i smejulji se, ali ćuti. Radi UZ i kaže sestri; “ Zatvorena, nema nameru ona skoro. “ 


Ja: „Eto jel’ sam lepo rekla?“ 


Ništa.. Rekao mi je da idem kući i da ako nešto krene da ga zovem, a ako ne da se vidimo posle Uskrsa kad sam toliko zapela. 


04.maj 2021. Treći CTG takodje miran, nema kontrakcija. Već sam znala da ova mala nema nameru da ide van, ali da se za par dana upoznajemo. Tako i bi.


Ulazim kod dr kaže on: „E Miloradovićka u nedelju se poradjamo, prošao Uskrs“, reko sad može, nikakav problem. I opet mi kaže ako nešto krene ranije da ga pozovem, a ako ne da se vidimo u nedelju ujutru da me primi i da upoznam svoju treću sreću.


Poslednji CTG u Gali, sledeći je bio u Frontu.
USKRS od kog nisam odustala...
Ovo su poslednje fotografije sa Lunom u stomaku

This Post Has 3 Comments

Оставите одговор