Prijem u porodilište i porodjaj II

Dolazimo ispred Fronta, upekla zvezda onu betončinu, a meni ni v od vrućite. Znam šta sledi… prijem u porodilište i porodjaj..

 

Drma me tremčuga samo tako. I ako znam šta me čeka uprpačila sam se haos jedan.

 

 

Ništa, pozovemo docu kada smo bili ispred, on kaže da udjemo i da ga sačekmo, sad će on.

 

 

Nakon što me je dr Ristić primio, odradio pregled, kaže diletacija 5 . 

 

 

Šta 5 majku ti poljubim, pa ja na pola već. A ni kontrakcija niti ičega.

 

 

Oblačim njihovu spavaćicu, obuvam papuče, dajem Nemanji garderobu i čekamo sestru da me vodi u salu. Dok čekamo u hodniku srce drnda hoće napolje, dlanovi se znoje, usta suše, nerviza level 100… A uporno sebi ponavljam opusti se znaš gde si i kako ide sve, a što je najvašnije imaš doktora i to ne bilo kakvog…

 

U medju vremenu izlazi doca i kaže Nemanji: „Čujemo se oko 3, biće sve gotovo, ona je na pola.“

 

 

Kad ono medjutim…

 

Odlazim gore u pripremni deo. Kad tamo 5 žena već čeka, jedna u bolovima kaže čeka jutros od 7, ali prvorotka je pa čeka.

 

 

Odrade mi standarnu proceduru, ctg, UZ, uz je radio sećam se jedan veseli mladi doca, čini mi se da je tada bio pripravnik, sve u detalje, brbljivac neki pa sam ga upamtila, a bio je i treći put kada sam se poradjala amo je sada imao zvanje DR

 . 

 

Posle klistir, pa tuširanje i čekanje u redu.

 

Šetam se gore dole po malom hodničiću, dopisujem se sa Nemanjom, dr me obilazi da vidi kako sam, taj dan je u Frontu bio baby boom, pravi onaj.. Jedna se u pripremnom delu porodila jer su boksevi bili popunjeni.

 

Tu sam pričala sa tim „ženicama“, a sve mladje od mene, sa dve sam i dan danas u kontaktu i neizmerno mi je drago zbog toga. Sa jednom sam  igrom slučaja i u boksu završila. 

 

Već kad je prošlo ne znam ni ja koliko, ja osećam da mi nešto lijucka po nogama, polako ali i dalje ja šetkam i to briskam i ništa. Dolazi opet moj dr i pita kako sam, reko čini mi se da je napukao vodenjak, kaže reci to babici kada dodje. Dodje jedna, poprilično nadrndana (ona mi bila i prvi put).Pita koja se koji put poradja, ja kažem drugi, ali mi je naprso vodenjak.

 

 

Kaže mi da uzmem stvari i podjem sa njom. Smesti me u boks, ja  na sat kad ono 18h.

Sunce ti poljubim pa ja trebala do 3 da se porodim, a ono vec 6 popodne. Sad je jasno kolika je navala beba bila tog dana.

 

 

Tamo se izgubi osećaj za vreme skroz. Bar sam ga ja gubila sva tri puta.

 

I Istina je kada kažu brzo sam se porodila za 3 sata gotovo sve, a ti misliš koja tri sata brzo. Ali tao su 3 sata ništa, okrenu čas posla.

 

 

I ja sam se za 3 sata porodila, ali od ulaska u box.

 

Nrgo, ulazim u box, ostavljam stvari u komodicu, mrežaste uloške na vidno mesto, priključili i indukciju i ctg i usledio je prvi pregled. 

 

Kaže dr 7 prstiju. I ju krv ti poljubim, ja hocu epidural. Zove on anesteziologa, dodje žena, Ubodu mi braunilu, majko moja mila, ja sa sva tri porodjaja samo braunie pamtim, one bole ko sam djavo ( bar su mene bolele užas jedan), namesti me i taman da ubode prvu anesteziju, zovu je hitan carski. Ništa lezi ti Vanja nazad i moli Boga da dodje uskoro dok ne krenu bolovi. Carski ide brzo mislim se u sebi.

 

 

Dodje posle ona, do duše opet je doca zvao (eto zašto ga svima hvalim, zaista se trudi oko svojih pacijentkinja). Dobijem ja epidural, ali već sam u bolovima, ona dodje opet da me proveri, naidje kontrakcija, kaže ona ma nemoguće da osetiš.

Reko moguće i to kako moguće. 

 

 

Stoji ona pored mene, opet kontrakcija, ja lomim onaj krevet ali glas ne ispuštam i dišem izmedju, baš sam disala kao na filmu.

 

 

Pojača ona meni dozu, ali kaže ne smem više nećeš osetiti kada da guraš uskoro ćeš da se poradjaš.

 

 

I brzo sam se i otvorila do 10, ali osećam bol, konstantan bol u donjam delu stomaka.

 

Više to nije bol od kontrakcije, ovo je nešto drugo. Drugačiji bol i konstantan.

 

 

Dr je pozvao babicu da dodje jer kreće porodjaj. Vidi on po meni da nešto ne štima, pravim grimase, ali glas ne ispuštam. Sramota me da vrištim. 

 

A kako samo vrište žene i kako kunu muževe pa i doktore, ono je za plakanje.

 

 

Dodje babica i kaže kako se foliram, nemoguće da osećam bol imam epidural, ej malo je falilo da dobije nogu u glavu,ali sam joj odbrusila, rekla sam joj da trenutno eto nemam pametnija posla nego da se foliram.

 

Dr je video da je Lavu glava tako postavljena da ide na gore umesto napolje.

 

U jednom momentu okupljaju se oko mene njih 10,što doktora, stažista, asistenata. Jedan ćelavi je seo pored mene da mi „pomogne“ kada budem trebala da guram jelte. Moj dr mi je nagovestio da će mi uraditi epizotomiju da ne bih nezgodno pukla. 

 

Reko seci, samo da izadje. Nisam pravila problem, pošto sam se lako oporavila prvi put.

 

I tako krenemo da guramo zajedničkim snagama…

 

 

Jednom, drugi put, treći put, ja jaučem sada i molim ga da me ne stiska, meni ne prija, gubim vazduh. Kaže on ne vredi ovaj mali se vraća unutra, ima dosta mesta. Ajmo još jednom, on će d drži rukama moj stomak da mu  ne da da se vrati.

 

Ajmo još jedan pokušaj i jok. Kaže taj ćelavi evo ga on je čučnuo unutra, on se vraća neće napolje.

 

 

 Vidim ja odneo vrag šalu, neće Lav napolje ni uz pomoć doktora koji ga zajedno sa mnom gura. Kaže moj dr: „Vanja moramo vakum“, ja dobro nisam pala sa pododjajnog stola. „Ne sekiraj se, neću ga vući samo ću ga pridržati dok ti uzmeš vazduh da ga izguraš“.

 

 

Dovlače UZ da vide da nije pupčanik taj koji ga vraća, ali nije.

 

 

Dovuku i vakum, upale, drnda vakum, drnda moje srce, hoću da crknem. Ali sam skoncentrisana samo da on bude dobro.

 

I tako zaista i bi, prvi napon  dr ga je čapio sa onim i pridržao jer se Lav u svakom mom uzdahu za drugi napon vrati unutra. Nije ga vukao napolje.

 

Inače ko ne zna, vakum je neko sokoćalo poeliko i jako bučno, a deo sa kojim se vuče beba je kao maska za kiseonik. Ja sam to zamišljala skroz drugačije. Boje da ne pišem kako. Mogao bi horor da se snimi.

 

I napokoooon, iz 2 napona Lav napolju, ja odahnula. 

 

 

21:15 je Lav došao na ovaj svet, 3450gr 52cm u 37.nedelji da smo dogurali do 40.imao bi 5kg, šta bi mi tek onda napravio.

 

 

Odmah mi ga stavili na grudi, tj odneli su ga samo da ga malo brisnu i stavili mu kapicu, imali zlani sat i on odmah počeo da siki. Kapicu su mu stavili jer je imao ispupčenje na glavi od vakuma, ali ništa strašno i ništa mnogo, ja sam mu kapicu skinula. Lapši je bio bez. 

 

Nemanja se momački načekao. Dr ga nazvao, javio mu sve, dao meni mobilni, ja malo popričala sa njim. Eto još jedan razlog zašto je moj dr kralj. 

 

 

E sada sledi sitan vez. Dr me je duže ušivao nego poradjao. Lav me je blago rečeno unakazio, što spolja, što unutra, unutra nije imao milosti. 

 

 

Ali sreća pa u Frontu bar konca ima. Još jedna prednost epidurala je ta što me je šio i šio i goblen napravio i dobro se preznojao, a ja ništa osetila nisam, a kažu da to boli oči ispadaju. Kada je tražio treći paket konca počeli su svi da se smeju, šta mi to radi. Babica je asistirala i rekla mi je da sam tip top zakrpljena.

 

 A svo to vreme Lav je bio sa mnom.

 

Inače babica koja me je poradjala imala je uniformu sa Simbom, ne znam za vas ali verujem u znakove pored puta. 

 

 

Kad me dobro zakrpio ostala sam da ležim tu jos 2 sata. Dobila sam i led da držim izmedju nogu jer sam imala i hemato. Sin me je demolirao za sve pare. Mislim ne znam za vas, ali meni ni epiziotomija ni to krpljenje silno grlića nisu ništa strašno, ne znam kako to da objasnim.

 

Sve je to sastavni deo jednog porodjaja, može i bez toga razume se, ali ako već dodje do toga, nije to ništa strašno, proći će, a i vredno je jednog novog života.. Bar je to moje mišljenje..

 

A onda nakon 2 sata pravac soba i tamo…

 

O tome u nekm od narednih postova…

 

 

Do sledećeg čitanja…

This Post Has 2 Comments

Оставите одговор