Skidanje pelena- 1. epizoda

Za početak, na glavi je noša nije kaubojski šešir. Da dobro vidite i dobro ste pročitali NOŠA.

 

Mi smo se u pustolovinu zvanu skidanje pelena upustili onda kada sam osetila da je ona spremna. Imam ih još dvoje i skroz su različiti. Ali kako sam prepoznala znake kod Lare, tako sada pratim Lava. Ima ova keva da izgubi još tonu živaca dok se ne reši skroz pelena. No dobro.. Sve prodje, pa tako će i ovo.

 

Ja vam ovde neću prosipati priču i savete kako to treba po nekim tamo knjigama, jer teorija je jedno, a praksa sasvim drugo. To sam shvatila tokom studiranja.

 

Ovde će biti praktičan deo, naš put ka ostavljanju pelena.

Lara ili ti  Larisa je januarsko dete, a pelene se skidaju jelte leti, bilo je besmisleno pokušavati to sa godinu i po dana. A iskrena da budem ja nisam od onih ambicioznih mama, nisam se vodila priručnicima i koracima kako navode da se stavlja na nošu obučena da sedi, pa da se skine izjutra, pa da se animira dok sedi, jeste izigravaću majmuna da bi ona sedela na noši, pa svaki put kada treba da kaki ja treba da je animiram, aha evo samo što nisam, i tako dalje i tako bliže.

 

Nisam jel smatram da ne treba ukalupljivati decu i očekivati u istom periodu da svako dete nešto uradi. Svako dete je individua za sebe i svako dete treba da se razvija samo za sebe. Ne o svaku cenu i ne u silu.

Isto tako ne kažem da je to pogrešno i da ne treba tako probati ili raditi, ali eto ja nisam.

 

Kupila sam nošu (stolicu) kada je imala godinu i po  i pustila je da se sama upoznaje sa njom. Nikada, ali nikada nije sela na nju, vrtela je, okretala, vadila onaj deo što se prazni pa ulazila u tu rupu, dete kao dete.  I pustila sam je. Nisam htela da joj stvorom averziju prema noši.

 

Jednostavno noša kao noša za nju ništa drugo nije predstavljala nego neku glupu igračku. Tako smo se i mi ponašali prema noši.

E sledeće leto kada je stasala što bi se reklo, skapirala sam da je počela da se budi sa suvom pelenom i kako se probudi kroz par minuta se upiški. E tada je počelo nudjenje noše izjutra i skidanje pelene i oblačenje gaćica.

 

I da se ne lažemo, nije odmah sela na nošu i piškila svaki put na nju. U početku je bila muka da sedne na nošu, plašila se. Svi mi imamo strah od nečeg novog pa tako i oni.

Za nju je to bilo nešto novo i logičn je da ima strah. Samo je bilo bitno da ne stvori averziju.

Skontala je ona da joj je udobnije u gaćicama, piškila je neko vreme gde stigne, uglavnom po dvorištu, a noša je služila da se stavi na glavu.

 

Ta noša za na glavu, je stajala napolju, a ova stoličica unutra, pa gde se zadesi da ima. Nije joj trebalo dugo da počne da seda na nošu, ali samo kada je trebalo da piški, jer joj se slije niz nogice pa joj nelagodno, onda ko veli bolje da sednem i ne budem mokra. I pelene za noć smo tako skinuli, 3 jutra suva pelena, znak ne treba joj više.

 

A isto tako je za 3 dana bukvalno skontala da prepozna kada joj se piški i da na vreme sedne na nošu.

Ali da kaki ne smeta joj, to ostane u gaćicama. Ali čim se ukaki  dodje da se presvuče. E sad to je trajalo i trajalo i trajalo i pričaj i balavi i žvalavi, ma jok. Kad joj se kaki pobegne ukaki se i dodje traži da se presvuče.

 

Ona je dete koje odreaguje na prekor, jednostavno kod nje ništa drugo ne prespoji lampicu u glavi ako je drugačije.


Lepo jok, pretnje jok, kazne jok, pohvale jok, samo prekor. E sad molim one presvete koje ne viču, ne kažnjavaju pa i ne lupe po dupetu nekada dete, da ne nastavljaju da čitaju.

Nego, kada je već postala bezobrazna, jer sam znala kada otprilike hoće kaki (počne samo da govori nemoj da me gledaš, skloni se) i nudim je i pitam je ona kaže da neće i ukaki se za 5 minuta. Dobila je po tom us*ranom dupetu i o tome i dan danas priča kada je neko pita jel je mama bije guzu, kaže: „Samo jednom onda kada sam kakila u gaće“. I više nikada nije kakila u gaće.

 

Da se razumemo, pre toga sam ožvalavila pričajući i nudeći. Bila je svesna šta radi, ali je bila bezobrazna.


Ja neću ovde da prosipam priče tipa jao pa mi smo to polako, lagano, bez tenzije i muke, samo od sebe.

 

Nije, izgubila sam tonu živaca, 50 kg praška za veš, ali sve se to mora proći. Svaka mama je to prošla. A mene eto čeka još 2 puta.

 

Lara je prvo skinula pelenu za noć, što je kod većine dece kontra. Prvo skinu dnevnu i nauče na nošu, pa posle noćnu pelenu nose i do 4-5 godina.

 

Ja sa tim nemam iskustva, ali da imam sigurno bih ga podelila da mame, a i tate, čija deca još nisu skinula noćnu pelenu znaju da nisu jedini i da to nije sramota i da to ne umanjuje njihovo roditeljstvo, niti je dete sa nekim „problemom“.

Znam za dosta slučajeva, ali se roditelji toga stide, a nema potrebe.

 

Bar se ja ne bih stidela. Mada ja sam kako mi se čini poseban slučaj, što bi rekli za posmatranje.

 

A sad da predjem na sina mi.


Lav je prošlo leto sam skidao pelenu, smetala mu je, ali je piškio i kakio gde god stigne. Njemu ništa od toga nije smetalo. Ne mora čak ni da se presvuče. E po tome sam znala da ne da nije spreman za odikavanje od pelena, nego ni sam nije svestan.

 

Počeo je da se budi suve pelene, ali pošto je zima nema svrhe pokušavati. Nije da nisam, ali…

Dere se kao vo kada mu ujutru ponudim nošu, strah od nepoznatog predpostavljam i onda neću da forsiram.

 

Ali pričamo mu i Nemanja i ja. Kada sam a u wc-u a on dodje, a često dodje, jer koja mama ide sama u wc, ja mu pričam šta radim i da i on treba tu isto.

 

Skinula sam mu na jedan dan pelenu, upiškio je 10 gaća i 10 trenerki,a da trepnuo nije. Mislim pokušavala bih ja i dalje da njemu smeta kada je mokar, nego jok, nogavice mokre, cede se, on ništa, ne smeta mu. Do duše toplo mu bude pa šta i da mu smeta (malo šale nije na odmet).

 

Jedno vreme sam uspevala da ga uhvatim pre nego što kaki, pa ga odnesem na wc šolju, on se igra malo, uglavnom sa popitima, i nekada kaki nekada ne. Ne znam od čega zavisi, jer tada kada ne kaki čim mu vratim pelenu ukaki se, znači da mu se kakio, ali iz nekog razloga nije hteo. Pa opet neću da forsira da ne bi namerno zadržavao i da napravim propast bez potrebe.

 

Skinuće pelene, neće doveka da ih nosi.

 

Tako da sam rekla da neću da ga forsiram. Spremam se psihički za leto, pa ćemo videti.

 

Javiću se sa tim izveštajem.

 

Lara je sa 2,5 godine ostavila pelene, Lav će imati skoro 3 i ne opterećujem se. A garant ima neko ko će prokomentaristi: „Pa trebalo bi da se zabrineš.“  I hoću, ali samo ako sa 7 godina još ne ostavi pelene.

 

Žao mi je samo roditelja čija deca kasnije ostave pelene, tretiraju se ili oni kao „loši“ roditelji, ili da detetu nešto fali. Ne, niste loši i ne fali vašem detetu ništa, samo je vaše dete van okvira struke.

 

Isto je i sa zubima, nekom detetu izadje sa 5-6 meseci (kada se i očekuje), nekom sa 10 meseci, neko dete nema ni jedan zub ni sa godinu dana. I niti ste vi loši roditelji zbog toga, niti je dete sa nekim „problemom“.

 

I sa prohodavanjem i sa progovaranjem, ama baš sa svim… Ako dete nešto kasnije usvoji, nije do vas i nije do nesposobnosti deteta. Ne trebamo ih ukalupljivati ni za šta. Pa tako ni za ovo sidanje pelna.

 

Kod nekih to prodje čas posla, brzo i lagano i u nekom bebećem uzrastu, kod nekih pak kasnije i nešto teže, ali ja ne znam ni jedno dete da je krenulo u školu, a da nosi pelene, a vi?

 

Bilo kako bilo, roditelji koji se spremaju da skinu detetu pelene, prvo spremite tonu i po žiaca, tonu i po strpljenja i tonu i po praška za veš. Prva dva nemate gde da dokupite, tako da spremite i koje kilo u rezervi, a ovo treće imate svuda.

 

Tako da.. do sedećeg skidanja pelena, ostajte mi dobro…

This Post Has One Comment

Оставите одговор