Skidanje pelena- epizoda 2.

Naš prvi pokušaj skidanja pelena završio se neuspelo. Jednostavno nije bio spreman. I ako uveliko nije piškio noću, budio se sa suvom pelenom, dnevna je bila i te kako punjena.

Prvo smo mu skinuli pelenu zimus kada je imao 2godine i 5 meseci, bili smo u fazonu aj’ nema veze što je zima, ima preko 20 donjih delova trenerki menjaćemo. A i još bolje jer će ceo biti mokar pa će mu biti nelagoda.

Aha, hoće, al’ sutra malo.

On se upiški i šano dušo, kao da ništa nije uradio. Ne smeta mu što je mokar. I tu smo skapirali da još nije spreman, bez obzira što je preko noći suva pelena.

Ništaaa… Vrati pelenu, sačuvaj živce.

Onda je došao maj i prvi zraci sunca. Rešili smo da ovaj put to probamo napolju.

Ukakio se, Nemanja ga presvukao i obukao mu gaće i kaže mi: „Ajde kad je već toplo da ga skidamo, pa polako. “ Iskrena da budem nisam imala još u planu, al’ dobro, neke stvari se ne planiraju.

Kao što nije planiran Lunin dolazak na ovaj svet, tako sad i skidanje Lavovih pelena.

No dobro. Obukao Nemanja njemu gaće, ja rešila da ga par dana pustim, da on sam vidi šta radi. Jer počeo uveliko da se krije kada kaki, a ako neko naleti na njega dok to obavlja samo počne da maše i viče „Ćaoooo“, u fazonu odlazi od mene.

I tako on je 2 dana landarao po dvorištu, piškio gde je stigao, ja prala i sušila, puna žica njegovih gaća i šortseva, ali nisam se nervirala, bila sam spremna na to. A ako se zadesi da je bez gaća, a piški ja mu kažem:“Bravooo sine piškio si. „

Onda je naglo zahladnelo i mi smo vratili pelenu, nismo mogli da budemo napolju, a da ga pustim da piški po kući nisam htela. A kosilo se sa mojom zamisli da ga pustim par dana bez nudjenja.

Opet je kroz 10ak dana otoplilo i mi se opet skinemo. Ja ga opet pustim par dana. 2 puta je u tom periodu zaspao kod babe i dede preko dana, nisu mu stavljali pelenu, spavao preko 2 sata i budio se suv. Naravno čim ustane upiški se, ali napolju.

I ja sam tako u prolazu njega nudila: „Bato hoćeš piššš? “ Skinem ga, on plače, ništa ne uradi. E onda je počeo da dolazi kada se upiški i govori: „Piššššš“ i drži se.

I to je bilo nešto, počeo je da prepoznaje.

Ja sam ga tih 3 dana pomno pratila i kada mu se piški on se uhvati i drži.

Ja ga skinem napolju, on u plač.

Ja na nošu, on u plač.

Ja na wc šolju, on u plač.

I ništa ne uradi, a vidim stiska se, piški mu se. Strah me od zadržavanja, ne valja. Ja šta ću, reko ajde da probam u tuš kabinu. Ja ga stavim on piškio. Srećna ja, srećan on, olakšao se.

Tog dana se upiškio možda 2 puta jer ga nisam videla, nije mi bio u vidokrugu. Ali ja zadovoljna.

Drugog dana, ja ga odmah ujutru ponudila, on mi kaže da neće, ja ga pustim i on se upiški. Tad je stradala i duda, i od nje se odvikao. Ali o tome u sledećem postu.

Tad sam se baš iznervirala, on je video da je pogrešio, i tog dana se ni jednom nije upiškio. Sve je obavljao u tuš kabini, mada nije mi rešenje da piški samo u kabini. Otićičemo negde, gde da mu nadjem kabinu, u gradu recimo. A i idemo na more, ne mogu da ga vodim u smeštaj da bi piškio.

Ali ne vredi, ja nudim i nošu i wc šolju i napolju, ali jok. Zadrži sve dok ne udje u kabinu.

Trećeg dana je počeo već sam da traži. Da me uhvati za ruku i kaže „Ade mama idemo“, ili otrči samo u wc, pa mi za njim.

A sad se već i skida sam, a prošlo je možda nedelju dana kako smo ih skinuli.

E sad ono čega sam se dosetila jeste da mu stavim nošu u kabinu, i 3 puta je piškio u nošu u kabini, pa sam je stavila ispred kabine, piškio je i tako. Pa sam je iznela napolje na terasu, piškio je i napolju.

Sad već sve zavisu, ako je u kući udje u kabinu, ako je napolju onda u nošu. Sve sam nešto ubedjena da ćemo nošu nosati svuda sa sobom.

Ali ne mari. Sve u svemu, mogu da kažem da je on za 3 dana od početka nudjenja skontao gde se piški.

Još sa kakenjem nismo načisto, ali i to će se srediti. Zna kad mu se kaki, ali ne stigne do wc-a svaki put, jer je uglavnom napolju, a napolju neće.

Samo je bitno pratiti dete i nikako na silu i po svaku cenu. I manite se nabijanja kompleksa samih sebi jer je nečije dete skinulo peleni sa godinu dana u roku od 2 dana.

Nisu sva deca ista, moji su prvo prestali da piške noću kada sam se ja upustila u avanturu skidanja pelena.

Eto moji su prvo skinuli noćnu pelenu, pa dnevnu. Ali to ne znači da ako vaše nije treba da se osećate loše. Skinuće, samo njihov mozak da prezubi i da da komandu bešiki da izdrži nekad i više od 12 sati.

Do škole će se rešiti pelena. Jel znate neko dete da ide u školu, a nosi pelenu, pritom da je dete urednog razvoja, ja evo ne znam, a u prosveti sam.

Kada krenete u avanturu zvanu skidanje pelena, naoružajte se strpljenjem, gaćama, tonom praška i zaobidjite raznorazne priručnike i edukativne radionice. Teorija je jedno, a praksa drugo.

Samo polako i strpljivo, to je poenta roditeljstva. Treniranje živaca.

Ovo je naša priča i naša metoda, nisam se vodila nisačim do svojim instinktom i njegovim potrebama.

Svi koji se upuštate u avanturu skidanja pelena držim fige da to prodje što lakše po dete i vas.

Do sledećeg čitanja…

Momof3angels

Update… Avgust 2022.

Sada već uveliko sam donosi nošu ili se skine i piški napolju sam. A mislila sam da će mu noša ostati večiti neprijatelj.

Kakenje nam je malo teže išlo, na moru ako ga ne ukebam da ga stavim na nošu nije tražio, tako da smo oprali više us*anih gaća nego iko. Mada nekako i to je brzo išlo, doslovno posle 2-3 dana uzastopno sedanja na nošu, sad je sam donese i kaže „Mama, ajde, sedi kaki. „

A do tada sam ga kebala, kada složi facu ja brzo na nošu. A mislila sam da neće do septembra da sedne kako treba.

Ali avaj, sve se nauči, samo treba živaca i živaca i gaća i praška za veš.

                                                                                     Update…. Septembar 2022.

Sada već uveliko ide sam na wc šolju i obavlja sve samostalno. Dogodi se nekad da se zaigra pa pusti malo u gaćice, ali niša strašno. Sve je to kod njih normalno. Strahovi su veći kod nas roditelja kako će to da izgleda i kako će da ide, nego to kako zaista ide.

No dobro, bitno da se sve prevazidje, samo spremite tonu živaca, pa i ako vam pretekne neko kilo neće da škodi. Bolje se pripremiti na najgore, nego na laganicu pa da se posle jedete i žderete.

Evo a na ovo, dugmencetu možete videti kako nam je odvikavanje od pelena išlo sa sestrom mu. 

 

Оставите одговор