Briga o detetu ili o deci

Evo mene opet sa prvom jutarnjom i svojim mislima i brigama o detetu ili ti o deci. Zapravo ja o ovome mislim danima i večerima unazad, kada kuvam rucak, kada se tuširam, kada legnem uveče… Samo sam sada rešila da te svoje misli iskuckam uz ovu kafidžonku.

 

 

Još dok sam bila devojka pa kako su se moje drugarice i sestre redom udavale i dobijale decu susretala sam se sa ovim.

 

 

BRIGA O DECI je spala samo na njih, na žene, na majke, na kraljice. Retko gde sam videla i tatu uključenog u isto.

 

 

A onda kada sam se udala i dobila ih troje za vrlo kratko vreme, shvatila sam da se to usadjuje u žene, ukalupljeno je, pod moranje.

 

 

Samo evo odmah da kažem kod nas to nije slučaj. Koliko ja toliko i on.

 

 

Kada dodje dete svet se okrene za 180°,nemoj da se tešite da vaš neće. Hoće. Svačiji je. Samo se neko snadje bolje, neko lošije. Neko uspe da se snadje, neko ne uspe. Pogotovo muški svet to opauči po glavudži da im ne bude dobro.

 

 

Kada smo dobili Laru, prva mi je svekrva rekla zar on da menja pelene (usrane). Reko, a što da ne? Nekako meni je to bilo normalno. Evo i sada dok ovo kuckam i vraćam se unazad pa zaboga miloga zašto mi je to uopšte i rekla.

 

 

Mada ona je naučena da muž radi i donosi zaradu, a ona brine o deci. Ja evo mogu da se kladim i bez da pitam da moj svekar nije zamenio ni jedu pelenu. I nije poenta samo u pelenama, nego i u kupanju, oblalačenju, presvlačenju, češljanju i svemu ostalom.

 

 

Ja sam se uvek vodila time da su to moja deca koliko i njegova i da ne treba uopšte da se postavi pitanje ko će i kada će. Tako je i on to shvatio i prihvatio. Nekako logično zar ne?

 

 

On je prvi okupao Laru (ja sam se plašila), on je prvi okupao Lava (nisam se plašila on je hteo), on je prvi okipao Lunu. I sada kada pitamo Laru ko ćeš da te okupa, kaže tata. Tata je i češlja i suši joj kosu. Ah kakva sam nemajka a?

 

 

Znam x puta kada odemo u goste i Nemanja ode da presvuče Laru svi se beče u mene, neki mi čestitaju što sam ga „naučila“, šta sam ga bre naučila? Da brine o detetu? Evo nisam pametna svega mi. Sada sa troje više niko i ne obraća pažnju, da li sam ja ili je on. Što je i normalno.

 

 

Otkada smo dobili Lunu, ja ne mogu da izbrojim koliko osoba mi je reklo: „Jao mora da ti je teško sa 3 mala deteta i kućom, jel imaš pomoć? “ Imam, muža. I stvarno imam. Ne kažem uskoče i svekar i svekrva, ali prvo Nemanja ako je kod kuće i ne radi (logično).

 

Ne pišem ja ovo da bih se hvalila kakvog muža 🐌 imam, nego zato što je ovo NORMALNA STVAR! Zaboga žene moje drage, vremena su se promenila. Nemojte da vas zatupljuju i zaglupljuju.

 

Mada znam i one „mačo muškarce“ (čitaj seljake) koji kažu pa nisam se ja oženio da bih prao sudove ili menjao pelene ili peglao. Ma hajde Boga ti. Ti nisi veći muškarac zato što to ne radiš, nego si veći skot. Eto toliko od mene.

 

Ja boljeg tatu za svoju decu nisam mogla sa odaberem. Jer otac može da bude svako na papiru.

 

I jeste u pravu su žene kada kažu da nije svako rodjen da bude tata. Na žalost.

 

E da i samohrane majke su sasvim normalna pojava i to je sasvim u redu, na to se gleda kao normalno, a tate kada su samohrani roditelj onda su oni carevi, kraljevi, žrtvuju se.
Alooooo STOP!

 

Isto je, a mama, a tata. Žrtvuju se i odriču podjednako. Briga o detetu ili ti deci je ista, a brinula samohrana mama, a brinuo samohrani tata.

 

Ljubav je ista, požrtvovanost je ista, odricanje je isto.

A ja se iskreno nadam i verujem u to, da će ovo što sam ja napisala gore postati svakodnevica svake buduće porodice i zajednice. Da briga o detetu bude obostrana. Da se ne postavlja više pitanje ko će, šta će i koliko će oko deteta.

 

A sad odoh da brinem o deci, danas SAMA mi jer muž 🐌 mi radi. Ai samo dok ne dodje, posle kako ko stigne.

 

Ostajte mi zdravo do sledeće kafe i sledećeg čitanja…

Оставите одговор