Broj i pol dece u porodici

Nisam se dugo dala u kafenisanje sa samom sobom. A popila sam kafa broj im se ne zna…

 

Ali evo ovo jutro uspeh da iskuckam ono o čemu zapravo razmišljam danima u nazad, a zašto to neću napisati ovde, jer tudjoj intimi i tudjem životu nije mesto na mom profilu.

 

Ali mom mišljenju svakako jeste. Mom stavu i mom iskustvu na ovu temu.

 

Joj svašta bih napisala, sve mi je u glavi s’ brda s’ dola, ali ajde da pokušam da pretočim i posložim najbolje što mogu.

 

Elem, ljudi od davnina daju svašta sebi za pravo, jedina razlika današnjice je što se ne ćuti više, mislim bar ja ne ćutim i ne pravdam se.

Iskrena da budem dosta žena i parova sam čula kako se pravdaju za to što nemaju dece ili imaju više od dvoje. Još ako imaju muško i žensko, tek je onda pravdanje na višem nivou.

 

Kao prvo, veoma je nepristojno komentarisati i ispitivati zašto neko nema ili ima decu. Deca su jako osetljiva tema. Neki parovi ne žele, što je potpuno u redu, bolje nemati decu nego imati, a ne želeti istu.

 

A neki pak žele, ali ne mogu, i jako je pre svega bolno za njih komentarisati ih u fazonu:“Šta čekate, zašto još nemate dece?“ Kod takvih parova ne znate pozadinu, a vrlo verovatno im time nanosite bol.

 

Zato PSSSST!

 

Kao drugo, takodje je nepristojno komentarisati broj i pol dece. Deca su deca. Pol je nebitan za Boga miloga. Ako neko ima dva dečaka ili dve devojčice onda usledi komentar: „A dobro treće će da bude žensko/muško“. Neko glupavo pravilo u nas Srba, drugo objašnjenje nemam.

 

A evo ono sa čime sam se lično ja susretala.


„Ah imate i jedno i drugo vi ste mirni“, izvinite šta jedno i drugo i sa čim sam to mirna? Ja sam oduvek želela troje dece, a ako je Bog rekao možda ih bude i petoro i šta sad? A tek oni komenari tipa jao pa kud pre treće i ovo dvoje su ti mali. Jeste, Luna nas je sve iznenadila, ali ona je najlepše iznenadjenje koje sam dobila za svoje 33 godine.

 

Ako je mala razlika ne valja- gde se žuri, ako je velika opet ne valja- šta se toliko čeka. Kako god da okreneš ne valja.

 

Okolina je surova i uvek će da pljusnu neki neumesan komentar, ali… Da ne lajem… Mislim van svake pameti je komentarisati bilo šta vezano za decu.

 

Šta koga briga da li neko ima jedno ili petoro ili nema uopšte dece?? 

 

I šta koga briga da li neko ima jednu devojčicu ili dečaka, ili dve devojčice ili 5 dečaka??

 

Šta koga briga???

 

Do parova je da odluče da li će i koliko će dece da imaju.

 

A najjači su mi oni komentari tipa, jadni imaju tri, četiri, pet devojčica, sigurno su jurili muško.  A ja se izvinjavam šta je konkretno muško dete u kući? Znak ostanja u istoj? Ma dajte molim vas. Možda bilo pre, sada jok.

 

I šta ćemo sa onima koji imaju tri, četiri, pet dečaka? Jure žensko? Eee moji primitivci. Sedi dole, i tišina. Zaključena jedinica iz bespotrebnog komentarisanja.

 

Do duše ja sam poznata da sam oštra na jeziku kada su deca u pitanju.

 

Prvo deca su moja (odnosno naša, Nemanjina i moja), tako da niti ih iko hrani, niti ih iko oblači, niko drugi do nas dvoje.

 

 

To što je igrom slučaja Lav drugo dete, nije značilo da stajemo sa radjanjem, jer eto dobili smo muško. Ne dobili smo dete, drugo dete. I sada imamo troje dece. Za sada je to to od nas.

 

Ali ako nam dodje za 3-4-5 godina da imamo još, pa najbolje da ću da se pravdam nekome zašto smo se odlučili za još dece.

 

Sada će mama i ostala rodbina da mi se šlogira kada pročitaju, ali toliko od mene. Ostajte mi zdravi i voljeni sa nijednim, jednim, dvoje, troje… ili sedmoro dece…

 

Do  sledeće kafe i sledećeg čitanja…

Оставите одговор