Instagram VS realnost

Evo sedoh da popijem prvu jutarnju, ali ne u miru. Ova će biti sve samo ne kafa popijena u miru i sama sa sobom i svojim mislima.

 

Evo Lav me je već prekinuo da mu sipam vode.

 

Ali ajde da probam nešto da iskuckam dok su mi misli sveže jutarnje.

 

Elem dok sam prala sudove, koji su ostali od sinoć počne da mi se vrzma po glavi upravo ova tema.

 

Sinoć sam na Lunino spavanje u 18:30 dobila najviše poruka i reakcija nego na bilo koju priču do sada.

 

I svi su pozitivni naravno i većina mi je rekla „Blago se tebi“.

 

Ali to je sve vezano za njenu rutinu. A ono što je bitno jeste da kroz taj stori ili storije uopšte ne želim da pokažem da sam ja super mama, da smo mi najsrećnija porodica na svetu, da mi nemamo ni brige ni problema, da je sve idilično.

 

NEEEEEE!! Nego je to samo mikron, kad kažem mikron to i mislim, onoga što ja prikazujem vezano za nas.

 

I ne samo ja nego i svi profili na instagramu. I onda se stvara slika idile i lepog i lagodnog života. Bez nerviranja, bez kidanja zivaca, sve med i mleko, svaki dan je ljubav, cveće, proleće. Aha, jeste, ali juče ili sutra malo, kako god hoćete.

 

I šta onda? Onda tamo neka random mama dodje u situaciju da preispituje sebe da li je dovoljno dobra što joj je recimo haos u kuči od igračaka, što se nakupilo prašine na nekim mestima, što se nakupilo 16 mašina veša za peglanje, što su sudovi od sinoć ostali neoprani, itd… spisak je dugačak.

 

Ili da što su se deca posvadjala, potukla, što ima tantrume, a tamo deca na instagramu za poželeti.

 

E pa da vam kažem nešto. Prvo i osnovno instagram je DEO, MALI DEO nečijeg života. Mali lepi deo koji se prikazuje.

 

Mislim zamislite tamo neku mamu da stavlja svoje dete kako ima napad tantruma, onda bi se većina nasladjivala, neki bi je kritikovali, neki razumeli, neki osudjivali, delili bespotrebne savete. A i nije lepo za videti.

 

Evo naprimer kod nas ih Lav ima. Ja sam se prvi put sa tim susrela kod njega. Pisaću o njima posebno, ali recimo zamislite da okačim njega kad dobije napad. Pa mislim… Zato kažem, instagram je samo deo onog što neko želi i pokazuje kroz storije. Ali realnost je daleko drugačija.

 

I još jedan primer iz mog života. Ja sam sa Larom imala teške muke sa privikavanjem na vrtić. I sad zamislite da sam ja nju kačila kako plače, negoduje, ja kako se nerviram. A do tada sam gledala idealne slike i snimke dece kako idu u vrtić sa osmehom i mame kako govore da deca vole da idu, bla, bla truć. Sve dok sa nekima nisam došla u kontakt i čula da je su sve prošle taj „traumatučan“ period, samo je kod mene trajao 9 meseci.

 

Ali ni jednu mamu ja nisam ni čula ni videla da je javno to rekla ili objavila.

 

Mislim to je u redu. Ne treba mračiti i stavljati baš sve i svašta.

 

Ali upravo zato i ponavljam instagram je mali idiličan život svakog od nas. Pozadina je daleko „gora“. Mislim realnost je skroz drugačija.

 

Šta mislite da se tamo one ne svadjaju sa svojim muževima? Aha, kako da ne. Ali naravno da neće to prikazati, mislim i ne treba, ali ne treba ni vi da se osećate zbog toga loše.

 

Mene više ne pogadja nečiji „idealan“ život, sato što sam postala svesna da je ta idila, samo deo. Deo puzle koja ima zilion delova.

 

Ali šta mislite kako je nekoj devojčici koja nije svesna toga, i kada vidi tamo neku na instagramu kako je super zgodna, super obučena, izlazi, provod se, šminka tip top, a ona u pubertetu i hormoni divljaju kao i nama u trudnoći.

 

I ta devojčica se preispituje i gubi samopouzdanje 1/1.

 

Tako je i sa majkama. Za njih se kačim zato što sam i sama majka.

 

Kod mene na profilu su 99% deca, jer je to moj život trenutno, on se vrti oko njih. Kada počnem da radim možda ću i to kačiti, ne znam.

 

Ali trenutno je to moja svakondevica.

 

I u svom tom ludilu sa decom i oko dece, jer su svi troje mali, nailazim na razne savete i teorije o majčinstvu i roditeljstvu. A to sve najviše od onih koji ni nemaju decu. Jer su saveti gotovo nerealno upotrebljivi u praksi.

 

I zbog toga  se većina roditelja oseća loše. Mislim i ja se preispitujem svakoga dana da li sam nešto mogla i trebala bolje.

 

Da li treba više da im se posvetim. Onda pomislim pa kud više kad sam 24h sa njima. Nekada nam je dan produktivan od 7 ujutru do 9 uveče i tada sam ok sama sa sobom. Ali ima dana kada se oni sami igraju ili gledaju crtani,e tada pojedem sebe živa da nisam dobra majka.

 

 

Ima dana kada kod mene možete videti razne varijacije na temu didaktičkih igrica, ali to ne znači da se oni svaki dan po ceo dan igraju sa tim, a isto tako ne znači da se ne igraju ako ne izbacim.

 

Evo na primer, Lav je od jutros 2 puta ubacivao boje, ja nisam to izbacila, Lara je od jutros slagala puzle ni to nisam izbacila. Luna doručkovala ni to nisam okačila. Misli to su samo primeri da razumete šta je instagram, a šta realnost.

 

E to je sve što nam instagram nameće, gde hteli ne hteli preispitujemo sebe. Najviše spominjem instagram jer je to trenutno najveća platforma koja plasira idilu. I facebook takodje.

 

Evo misli mi beže po stoti put, jer me uvek neko prekine.

 

Samo treba biti svestan jedne stvari INSTAGRAM  je jedno REALNOST je sasvim drugačija. Ne dajte se ubediti u suprotno.

 

I u 90% slučaja ono što vidite kod velikih profila, bilo mamećih bilo neke „popularne“face SVE je plaćena reklama. I sve je na prodaju i  sve se plaća.

 

Ali svako živi svoj život najbolje što može i ume, svako prikazuje ono što želi, ali to je samo mini, mini, mini (spoj palac i kažprst da vidiš koliko je to). Eto ni manje ni više nego toliko, mizerno zar ne?

 

Aj sad odoh, Luna se dere, dosadilo joj da sedi, a nisam to okačila na priču, nego ću okačiti kada bude sedela i igrala se, a to ne znači da se ona ne dere i ne traži pažnju i da sam ja srećna majka na tri mala deteta.

 

Eno mi i haos u dečijoj sobi i evo samo vičem „ edi, jedi, jedi“, doručkuju razume se. Aj sad zamislite da to okačim, pa rekli bi ova luda. A nisam luda ista sam kao i svaka prosečna kevna..  Dere se i ona što ima 10, 15,20 pa i milion pratilaca, ne misli da se ne dere i ne kida živce…

 

Eto razmislite o tome..

 

I da ne popih kafu do kraja, a ohladila se…

Do sledeće kafe i sledećeg čitanja…

Оставите одговор