ne NAVIKAVAJ GA/JE NA RUKE

Evo mene sa još jednom kafom, do duše ova nije jutarnja, ali uhvatih vreme da je u miru popijem. A to je ona famozna fraza „NE navikavaj dete na ruke“


Dvoje spavaju jedno je na sankanju sa tatom.


Elem, zašto baš sada sedoh da pišem o ovome. Pa zato što sam pre 10 minuta uspavala Lunu NA RUKAMA. A zamisli ima 8 meseci, i ju strahota Božija.


Toliko sam se u prvoj trudnoći naslušala toga „Samo nemoj da je navikneš na ruke, nagrabusila si“, tolio sam bila poplašena da će se „navući“ na ruke da je Lara minimum minimuma bila na rukama.


Možda sam je do 3.meseca uspavljivala, posle je ona sama. Ali ne zato što ja nisam htela,nego je bila takva beba.


Nije se uspavljivala dok sisa, nego je stavim u revetac i ljuljam ga i ona zaspi.

A toliko sam bila „protiv ruku“tačnije da je nosaju, da ni babama nisam davala da je nose.


 Mislim sada sa ove tačke gledišta VAN SVAKE PAMETI.


Ali neiskustvo je opet uzelo danak.


Sa Lavom je to bilo malo drugačije, ja sam htela da ga uspavljujem na ruke, tačnije da ga nunam, ali on nije hteo.


Tako da nije bilo do mene i toga da se plašim da će se „NAVIKNUTI“ na ruke i nosanje. Kad-kad bi zaspao u rukama, uglavnom kada ima emperaturu ili je prehladjen.


On je umeo i da prespava kod nas u krevetu, dok Lara je spavala sa nama samo 2 puta i to kada je bila bolesna, ali je već bila veća.


Jer su me isto naplašili sa tim da neću moći da ih izbcim iz kreveta, pa sam je jelte vraćala stalno.


A kao što rekoh Lava nisam i gle čuda nije se navikao na naš krevet.


Spava sa Larom u sobi u svom krevetu. Sada spava sa mnom kada Nemanja radi noćnu, Lara ponekad, kaže da je velika i da ne želi.


Mada ima noći kada se samo uvuče izmedju Nemanje i mene.


A sa Lunom je već treća priča. Uspavljujem je na rukama kad god ona to želi, ima dana kada jednostavno neće u ruke. A ima dana kada mi je od 24h ona 10 na rukama, onih 14 presava.


I čujem komentare da sam je razmazila, da sam ja kriva, da sam je navadila na ruke.

Da jesam. Navadila sam je na MOJE ruke. JA je nosim, mazim,ljubm, uspavljujem.

JA kuvam ručak sa njom u rukama i nije mi teško.


Najgore od svega je što se ja uopšte nikome ne žalim što mi je na rukama, nikome ne kukam, a dobijam prekore. Zaista mi nije jasno zašto.


Ima dana kada mi prep… ali prodje. Sve prodje. Proćiće i to nosanje. Još eventualno 3 meseca i ćao. Prohodaće i neću je nosati svuda sa sobom.


Sada sam joj potrebna, sada je zavisna od mene. I da sam znala ovo što sada znam, zasigurno bi mi i Lara i Lav bili u rukama mnogo, mnogo više nego što su bili.


Evo porasli su, ne nosim ih više. I neću imati više nikada priliku da ih tako nosam.


Zato buduće majke i majke male dece. NOSAJTE svoju decu. Nosajte bez obzira što će tamo neka tetka, strina, komšinica pa i svekrva ili rodjena mama reći „Nemoj, naviknućeš ga/je na ruke“.


Svaki posao može da sačeka. I veš i ručak i prašina i haos… Rastu brzo. Rastu kao pečurke. A ne nosaju se dugo. Za ceo zivot mozda 11-12 meseci, a to nije mnogo. Evo moja Mesečina uskoro puni 9.meseci.


I jeste zavisna je od mene najviše. Najviše mene traži. Nekada ne mogu ni da sednem da ručam, a  nekada mogu da sredim sve po kući, a ona sedi na podu i igra se.


Eeeee da sam znala ono što sada znam… NAVIKLA BIH IH SVO TROJE NA RUKE I NOSANJE! Na moje ruke da se razumemo.


Ja sa svojim rukama mogu da radim šta mi volja. A biram da nosim decu, svoju decu.

Do sledeće kafe mislite o ovome…

Mesec i mama posle dremke, gde drugo nego u rukama- MOJIM RUKAMA... Jasno je da kod mene ne važi fraza "NE navikavaj je na ruke"

Оставите одговор