Nisi sama i nisi jedina

Na ovo razmišljanje, da nisi sama i nisi jedina, uz prvu jutarnju me je naveo razgovor koji sam skoro vodila sa jednom taze mamom koja mi je rekla :

„Stvarno se i vama to dešava, ne bih nikada rekla?! “


E pa sesto da ti pravo rečem ja nisam vanzemaljac, ja sam samo majka na tri mala deteta i žena ili ti supruga na jednog muža. Sa svim problemima i sr*njima kao i svaka.


Ukratko imam dana D koliko voliš. Kada ništa ne stižem i kada mi ništa ne ide od ruke i kada razbije tonu sudova u danu…


Svi mi imamo problema, uspona i padova. U braku, na poslu, sa decom, sa roditeljima, i sve je to normalno i sve je to svakonevica, ali kod nas tabu tema.

O tome se malo piše i priča, ali sa razlogom, jer ljudi kako vide nekog da tone umesto da pruže ruku i čašicu razgovora, oni se nasladjuju i trpaju ti još kamenja u džepove da brže potoneš.


Servira se samo idila, samo lep i lagodan život. Najviše na društvenim mrežama, o instagramu tek da ne govorim, odnosno pišem. I to je super i strava, ne treba mračiti, ne treba biti negativan.


Ali i te kako treba reći „NISI SAMA, NISI JEDINA“.


Mnoge mame misle kako se to samo njima dešava, kako samo one imaju taj „neki problem“ , a zapravo nije tako.


Mnoge isto tako neće da se obrate stručnom licu, jer zaboga to je sramota. E pa nije. Mentalna higijena je i te kako bitna.


Kako je važno da opereš zube ili da se istuširaš da ne smrdiš, isto tako je bitno da opereš i glavu ali iznutra, glavu i celo telo.


Ja nisam psiholog, ali sam na fakultetu imala razne varijacije na temu psihologije. I tada sam zavolela razne vežbe da radim sama sa sobom, jer ako ne pomogneš sam sebi niko drugi neće. I dan danas volim da ih radim.


Od srca preporučujem @psiholoskasoljica jer tamo zaista ima mnogo šta pametno za pročitati, kao i kod @mama.psiholog.


Evo mrtva trka izmedju njih dve.  A ima ih još mnogo, mnogo, dostupnih, pogotovo na instagramu. Što je super.


Kod njih može da se vidi da nismo sve super mame, zapravo da ni jedna od nas nije super svemoćna majka, žena, domaćica, spremačica, po potrebi i doktorica, vaspitačica, učiteljica itd…


Sve mi ne stižemo nešto, sve mi padnemo u nekom momentu.. Ali bitno je podići se. Bitno je pričati o tome javno jer to nije sramota.


Bitno je reći: „NISI SAMA I NISI JEDINA“


Evo ja ću javno reći nije lako biti majka u mom slučaju od 3 mala deteta, nije lako ali se borim. Nije mi lako što sam u kući od 2017. Ne treba meni samo zarada, treba mi da izadjem iz kuće i odem na posao, da odem da živim svoj dečiji san, jer moj posao je upravo to.


Ali eto igrom sudbine ili kako god neću još 2 godine.


I šta sad? Treba da potonem? Treba da se iskukavam?


Ne kažem, dodje mi žuta minuta kada bih sve oterala u majčinu i otišla ne znam ni ja gde, a to je sasvim u redu i sasvim ok.


A to ne umanjuje moje majčinstvo niti ulogu žene. I mnogim ženama je tako samo što misle da su jedine pa ćute i trpe.


NISI SAMA I NISI JEDINA!


A istina je sasvim drugačija, sve smo mi takve, najranjivije pogotovo posle porodjaja, gde ako nemamo podršku odemo tamo gde ne treba da se ide. U depresiju.


Tako se oseća svaka mama koju vidiš sa jednim, dva tri, petoro dece. Samo što je veći broj dece povećava nesigurnost u sebe, ali povećava i ljubav i sreću i svašta još tu nešto.


I manite se onoga šta ce selo reći. Selo niti vas hrani niti oblači. Uvek će se naći neko pametan da prokomentariše i vas i vaše dete.


 Prva ja to nisam mogla da podnesem komentare, pa kada dodjem kući briznem u plač. Onda me Nemanja, kao glas razuma dozove pameti. A selo ko selo opet će pričati, i posle ove moje objave opet će neko tamo ko me ovlaš poznaje komentarisati.


No me interesa!


E onda sam okrenula novi list i rešila da pomognem kako sebi, tako svojoj deci i svom mužu (suprugu mi je nekako preozbiljno) on je meni „muž puž“ upisan i u telefon, a neka se suprigaju oni na nivoJu.


Jer kada sam ja dobro, biće dobro i oni.


Uveče uglavnom postanem emotivna. Tačnije najemotivnija. Hormoni još uvek luduju. I to je važno da ste svesne.


Od one veštice i baba roge preko dana koja ume i da zaurla i to momački, uveče kada pospu i kada idem da ih obidjem da vidim da li su otkriveni (inače to mo je prešlo u naviku, tako da noću ako se Luna ne probudi da sisa, ja se budim da obidjem malce, #momlife valjda li je), tada me preplavi brdo emocija.


Mazim ih, ljubim, gledam, preispitujem ceo dan, kakvi su oni bili, kakva sam ja, i u većini slučaja im se izvinim…


Jer sam vikala, a možda nije trebalo, jer sam kaznila, a možda ni to nije trebalo, jer sam bila nervozna, a tek to ne da nije trebalo, nego vidi…


Treniram sebe.


Još se učim da ne postavljam sebi visoke ciljeve u toku dana. Učim, polako, polako…

Treniram sebe da je ok ako nešto ne stignem. Da ne nabijam sebi osećaj krivice. Ovo mi za sada najbolje ide.


Treniram sebe da ne puknem kada sam u istom momentu potrebna svim troma (a desi se, i te kako se desi), a sve može polako i postepeno. Samo što ja hoću odmah i iz momenta da se nadjem svim troma.


Treniram sebe još mnogo čemu, jer kad dobro istreniram sebe, istreniraću i druge.


Treniram i da pre nego što povisim ton udahnem duboko i razmislim (nekad uspem, nekad ne), ali u treningu sam još.


Danas je bio dan D moram priznati. Izvinila sam se svima, jer shvatam da sam pogrešila, bitno je da shvatam i prihvatam i da treniram.


Danas su popucale sajle, ispala sam iz koloseka, fitilj mi bio na izmaku, ali bila sam i svesna sam svega, grešaka i ne grešaka. Dakle kao što se da primetiti iz gore navedenog

  NISI SAMA I NISI JEDINA!


Uostalom kakav je to dan u životu jedne mame ako ne doživi bar jedan slom živaca dnevno, a kod mene nikada to ne bude samo jedan da se razumemo, za svako dete BAR po jedan… minimum.. Još i ako je muž puž kod kuće bude i po koji gratis od njega… Pa računaj.


Zato žene, majke, kraljice, uzmite stvar u svoje ruke, čitajte, istražujte, ne budite lenje, pomozite sebi ako ništa drugo čitajte tekstove kod @mama.psiholog i @psiholoskasoljica i biće vam bolje, biće vam lakse. Verujte mi.


I upamtite ovo, jako je bitno- NISTE SAME I NISTE JEDINE!


E tako.. Toliko od mene za sada…


Do sledeće kafe…

Оставите одговор